е зна се поуздано
чија је ово задужбина, али судећи по плочи на западном зиду која говори
о историјату манастира, ктитор би могао бити неко од Немањића. Настанак
манастира је временски најближи владавини краља Милутина.Манастир је дуго
био пуст, а обновљен је 1887. г. Бугари су га похарали и запалили 1916.
г. а већ 1919. г. обновљен је и подигнути су нови конаци. До 1936.г. био
је парохијска црква.
Н
ајстарије
сачуване фреске потичу из 1492.г. Одликују се добрим цртежом и богатим
колоритом. Већи део живописа, пре свега у наосу, је из 17. века. Иконостас
је из доба обнове, за време краља Милана. Оцењује се као скромно дело у
неокласицистичком стилу.
О
ко цркве има
више гробних места угледних људи овог краја из прошлог и почетка овог века.
О
д вреднијих
предмета у самој цркви сачувано је неколико богослужбених књига из 18.
и 19. века , једно филигранско кандило на иконостасу из 18. века и неколико
икона на платну из 19. века које висе на зидовима.
Јеромонах Василије
Адреса: Ајдановац, 18403 Велика Плана.
Н
иже на друму,
у селу Конџељ, налази се веома лепа парохијска црква у неовизантијском
стилу из 1880. године. Посвећена је Св. архангелу Гаврилу. Пре десетак година
почело је осликавање, за сада само у кубету. Живописци су Добрица Костић
и Бранка Аћимовић-Грчић из Београда. Иконостас је 1900. г. урадио Аврам
Дичић из Тресонце Дебарско.