вај грандиозни храм подигао је велики жупан Стефан Немања 1172. године и то је прва монументална градња Немањина након устоличења 1168. године. Грађена је по угледу на цариградску архитектуру 11. и 12. века, а највероватније да су и градитељи били одатле пореклом. Две куле звоника и припрата дозидани су почетком, а капела са северне стране крајем 13. века. Године 1219. овде је било седиште топличке епископије. По доласку Турака, кратко време је била претворена у џамију. Наше време дочекала је у рушевинама. Двадесетих година овог века почиње рестаурација, али је убрзо прекинута. Данашњи изглед црква је добила 1970-76.г . Обнова овог веома важног православног храма траје веома дуго, па се и поред чињенице да радови нису прекинути ни данас, не може очекивати у блиској будућности да он засија оним сјајем који засигурно заслужује.
Н
ађени су незнатни остаци живописа у цркви. Из 12. века је фреско орнаментика у прозорима купола, а у југозападној кули избледели фрагменти из 13. века.
С
ачувани су делови веома лепог зиданог иконостаса из периода градње. Сада је црква без олтарске преграде.
У
цркви је нађено неколико гробних места, али она нису довољно истражена.По једној сачуваној надгробној плочи може се претпоставити да је ту сахрањена личност високог ранга.
О неким вредностима и ризници не може се говорити, јер је све (као и већи део цркве) , разнесено и похарано током векова.
Н
едалеко од цркве Св. Николе налази се прва Немањина задужбина, посвећена Богородици. Подигнута је од 1165-1168. г. на месту где је раније постојала црква из Јустинијановог времена ( половина 6. века). Црква је као рушевина конзервирана током друге половине 20. века. У Св. Богородици се 1195. г. замонашила Немањина жена Ана, као монахиња (касније Света) Анастасија.
