Крушевцу, првој престоници моравске Србије, кнез Лазар је у времену од 1377/78-1380. године подигао цркву светог Стефана, као дворску цркву крушевачког средњевековног града, познату под именом Лазарица. Једна од првих грађевина Моравске школе. Има облик сажетог трихонхоса, који је формиран на тај начин што су на основу у облику уписаног крста, уз чело северног и јужног корака додате певничке апсиде које формирају тролист (триконхос). Кубе, подигнуто на коцкасто постоље и кула изнад припрате, појачавају вертикално и степенасто моделисање маса.
Ф
асаде су живописне и богато украшене. Изведене су ређањем камена и опеке са јаким спојницама малтера. Оне имају изванредно и ефектно конпоноване целине: вертикале - са слепим аркадама и нишама, и хоризонтале - са кордонским венцима. На доњем венцу стоје прозори, а изнад горњег венца се нижу позете са архиволтама. Украси на фасадама су црвено-бела шаховска поља, плитка камена пластика на порталима, прозорима и розетама, и најзад керамопластични детаљи у виду крстастих лончића.
Печат кнеза Лазара
О
рнаменти се могу поделити у две групе: у једној су представе фантастичних птица и животиња, а у другој биљни и геометријски орнаменти састављени од двочлане траке. Најлепши пример ове скулптуре представља прозор на јужној фасади. Фреске су у Лазарици на жалост сасвим пропале.
И
коностас осликан 1844. г. сачуван је у целини. Иако нема потписа аутора, готово је сигурно да је дело Живка Павловића из Пожаревца. Није реч о сликарству високих домета мада овај иконостас има велику културно-историјску вредност и особен је за једно шире подручје унутрашњости Србије.
В
ећина предмета везаних за историју Лазарице налази се данас у Народном музеју у Крушевцу са осталим ископинама из Крушевачког града. Сачувано је више пехара и крчага као и изветан број напрсних крстова и иконица на дрвету са ликовима Св. Николе, Св. Георгија, Распеће и др.
У порти Лазарице је споменик кнезу Лазару који је 1971. г. израдио Небојша Митрић.
