о запису изнад улазних врата сазнајемо да је данашња црква подигнута 1799. г. на темељима много старије богомоље, јер је у време ропства под Турцима то био једини начин зидања православних храмова. Задужбинари су били мештани и свештенство из Лесковца. Црква је делимично страдала 1814. г., али већ следеће године обновљена и патосана мермерним плочама.
Ж
ивопис је израђен 1815. г. Представља скроман рад неког локалног зографа, али има историјску вредност. На невеликим фрагментима овог живописа провладавају ликови. Да би се зауставило пропадање фресака у два наврата, 1926. и 1973. оне су конзервиране.
П
рвобитни иконостас је страдао у пламену 1814. г. Тек при крају 19. века постављена је интересантна олтарска преграда која и данас краси храм. Иконе је сликао од 1906. до 1909. Ђорђе Јака - Зографски из Велеса. Дародавци ових икона били су појединци из околине, а међу њима и сам аутор и иконописац: "за спомен рано преминулог сина Милана прилаже икону Светог Стефана Архиђакона Ђ. Ј. Зографски". Престоне иконе оковане су сребром.
О
ко саме цркве налази се десетак веома интересантних камених крстова већих димензија. Потичу са почетка 19. века, али су натписи на њима доста оштећени, па се не зна коме тачно коме припадају.
Д
анас се у цркви чува Четворојеванђеље оковано сребром, кујунџијски рад из 1850. г. Постоји и нешто књига са почетка 19. века, као и три књиге "Стихотворенија Лукијана Мушицког" из 1840. г. Током Првог светског рата одавде је нестало неколико средњевековних књига на пергаменту у зечјој кожи. У Нишу се чува престони, филигрански крст и икона Богородице Тројеручице, на којој је у сребрном окову забележена 1862.
