адашња црква подигнута је на темељима старијег храма који су изградили Мрњавчевићи, а на темељима још старије богомоље. Изграђена је 1898. г. у част срећног спасења врховног команданта војске и краља Србије, Александра Обреновића. О томе говори текст на мермерној табли узиданој на западном зиду цркве. Главни архитекта храма био је Светозар Ивачковић из Београда, а надзорник радова капетан Живојин Дамњановић. Црква је зидана изузетним трудом војске која је у овом крају радила на пробијању тунела кроз Сићевачку клисуру. Финансијску помоћ дао је сам краљ. Поред цркве налази се издвојени звоник из 1898. г. , са 3 звона тешка 400 килограма. Од 1898-1903. г. овде је егзистирао војни манастир, као јединствен случај у хришћанству.
Х
рам није живописан, само је небо осликано звездама. Постоји и једна ал-фреско сцена "Бура на мору" која нема већих уметничких претензија, али подсећа на догађај поводом кога је подигнута црква. Споља са западне стране уочљив је лик Св. Петке насликан на лиму.
И
коностас је урађен одмах по завршетку градње храма. Осликао га је Милутин Марковић, професор цртања из Ниша. Намера му је очигледно била да слика по угледу на иконостасе руских држава.
Поред цркве, на гробљу, сахрањено је неколико инжињераца који су погинули у доба градње цркве на изградњи тунела. Предање казује да су Турци овде живе сахранили 12 младих девојака. Црква их је сврстала у светице.
П
риликом откопавања старих темеља пронађена су три слоја градње из различитих периода. Тада је пронађен један ритерски панцир-оклоп, копља, стреле, новчић краља Уроша И из 1242. г., минђуше и мноштво костура (неки без главе). У цркви се чува неколико икона с краја прошлог века и један петоделни крст од седефа.
Ц
рква и манастир добили су назив по чињеници да су у 14. веку овде неко време боравили и стари храм обновили калуђери из манастира Ивирона на Светој Гори.
