Црква је посвећена Св. Димитрију

Д

ивљански манастир посвећен је Светом великомученику Димитрију мироточивом, налази се у самом подножју Суве планине, 6км југозападно од Беле Паланке. Задужбина је браће Мрњавчевића из краја XIII и почетка XIV века.

У

 ропству под турцима више пута је рушена. 1863. г. из пиротске Св. Петке долази протосинђел Агатангел, Грк и обнавља манастир. Убрзо, 1877. г. неверници поново пале манастир. Већ следеће године Агатангел опет почиње обнову храма, али бива убијен недочекавши завршетак обнове 1881. г. Нова црква уз силне материјалне тешкоће и после многих молби министарству грађевина да се дозволи завршетак радова, завршена је и освећена 1902. г, а малтерисана 1908. г. Има одлике приморског стила, што се нарочито уочава на прозорима који имају елементе готике.

Господ Исус Христос икона, XIII век

Пресвета Богородица икона, крај XIV века

З

а време изградње цркве пуно је вођено рачуна о њеној акустичности, тако да она спада у ред најакустичнијих у Србији, а сматра се да је друга по акустичности на Балкану. После првог светског рата, манастир је био пун руских монаха и монахиња пребеглих после Октобарске револуције због терора нове безбожничке власти. Иконописали су и фрескописали манастир, а молитвено и материјало га још више оживели.

Свети Димитрије икона, XIII век

Свети Јован икона, XII век

И

з старе цркве у нову пренете су четири веома значајне иконе: икона Господа нашег Исуса Христа, Икона Пресвете Богородице, које су из XII и XIV века, икона Светог Димитрија из XIII, и икона Светог Јована Крститеља (Главосек) из XII века.

Фреска Мајке Божије на куполи Свети Серафим Саровски фреска

Фреска Св. Симеона мироточивог     У  склопу манастира осим цркве Светог Димитрија постоји и зимска црква посвећена Светом преподобном Серафиму Саровском, која се налази изнад главне цркве, а двадесетак метара југоисточно од ње налази се нова звонара са три звона, изграђена 1997. године, коју је на Петровдан осветио Владика Нишки, господин Иринеј.

П

остојећи живопис састоји се од 16 фресака, углавном стојећих фигура светаца. Сликане су тридесетих година овог века. Међу фрескама посебну пажњу привлачи фреска Богородице са Исусом (Ширшаја), која се налази у олтарској куполи. Сачувана су два иконостаса, оба из 20. века. Старији иконостас потиче из 1910. г. и сада се налази у манастирској капели. Радиле су га руске монахиње на челу са Олгом Вјазмитловом. Новији, такође врсно дело из 1935. г. резан је и сликан у Београду. Дело је руских монаха.

Епископ Нишки господин Иринеј рукополаже инока Серафима у чин ипођакона

И

за цркве, између више гробова руских монаха и монахиња, који су имали велике заслуге у очувању овог манастира налази се гроб обновитеља Агатангела.

В

ладика Николај Велимировић донео је овде део моштију Св. Кирика и Јулите и оне се чувају са посебним поштовањем. Библиотека овог манастира била је најбогатија у нишкој епархији, али су скоро све књиге као и друге драгоцености опљачкали Бугари 1914. г.

Д

анас од целокупне имовине коју је пре другог светског рата имао, манастир користи само мали део. Издржава се од пољопривреде и сточарства, као и од прилога верника за обнову и изградњу цркве. Молитвено монашки живот у манастиру је веома интензиван и одвија се под духовним вођством јеромонаха оца Тимотеја.



Настојатељица: монахиња Марта (Цветић)
Монахиње: Ангелина, Аквелина, Јулија
Духовник: Јеромонах Тимотеј (Ђорђевић) 
(тел. 018/856-151)
Адреса: Дивљане, 18310 Б. Паланка.