Никета из Ремизијане - Боносије из Наиса
|
оносије развија учење о Логосу као о обичном човеку, будући да говори о посињеном ("примљеном као сину") Логосу, чије је рођење, природно, у греху свакога човека, што потврђује и негирањем приснодевства. Одбацујући приснодевство, Боносије своди дело Пресвете на природну функцију Мајке. Иако одлагање приснодевства отклања и суштину хришћанства: да је рођење Логоса сврхестествено од Духа Светога; јер безгрешно зачеће и рођење спаситеља условљава приснодевство. Тако схватајући, Боносије захтева отклањање сваког поштовања Пресвете и вере у божанство Господа Христа. Премашајући све заблуде, Боносије учи да Господ није једносуштан и јединорођени Син, него рођени човек са првородним грехом, примљен од Бога уместо Сина (прим. аут: исравно учење о једносуштности и јединородности можете пронаћи у беседама Владике Николаја Велимировића). Одбацивање Истине у Христу богу, откалња Искупитеља и спасење свега света; а одбацивање поштовања Богородице нужно следује из негирања приснодевства, чиме се отклања Истина и своди Спаситељ на паганског идола, а Истина преображава у идолатрију. Јер по Боносијевом учењу Господ Исус Христос Бог је, не по сили божијој објављеној свету откривеном Истином, него по вољи света (човека), који Га као таквог (идола - Бога) прихвата.
оносијево учење ширило се брзо, јер "боносијанима"
прилазе заостале присталице Фотина ("фотининиани"), и нехришћани на Западу (у
Италији, Галији, Шпанији), где ова идолатрија, као "нова религија" заостаје (нарочито
између Гота) до половине ИВ
ст. Логички извођено Боносијево учење нужно доводи до забуне Несторија, као и
о Христородици а не Богодици. Ортодоксни сабори - 389. г. у Солуну за Исток, и
391. г. у Капуи за Запад, осуде учење. Сабор у Капуи повери св.
Никети да испита Боносија (истражи суштину и разлоге заблуде) и покуша
да врати Истини заблуделог епископа. Ауторитетније личности од св. Никете сабор
није могао наћи, што потвруђује и његово ВЈЕРУЈУ,
које је, утврђено у Ирилику, примљено на сабору (394. г.) у Ниму за цео Запад.
Борбу св. Никете против Боносија ни у општим цртама не знамо, иако његова дела
указују на заблуде и борбу. У делима "Симбол вере", "О Символу" и "Те деум", св.
Никета даје химну приснодевству. Јер по св. Никети, приснодевство је основни прелом
хришћанског учења и само примајући ту истину, примамо Господа Христа Сина Божјег.
Одбацивање приснодевства (као што чини Боносије) доводи до заблуде (јереси), јер
отклања Истину о божанској природи у Господу Исусу Христу и чини од Њега обичног
човека рођеног у греху. Те јереси, по св. Никети, јесу лажна црква и дело су живота
непријатеља човековог спасења, ђавола.
оносијева јерес преживела је за више стотине година св. Никету. Потврду овоме пружа импер. Јустинијан И који у повељи о оснивању аутокефалне архиепископије "Јустунијана Прима" изричито наглашава, да ради борбе са "боносианима" обнавља стару епископију у граду Акве у провинцији Сред. Дакији.
