Ц

елокупна површина ремизијанске епархије обухваћена је данашњим опсегом нишке епархије. Живот хришћанске цркве у првим вековима на терену ремизијанске епархије развијао се потпуно самостално.

Р

емизијана град аутономије, обухватао је преко 30 места, вероватно значајних и густо насељених, постао је половином IV века седиште епископа и резиденција епископије ремизијанске. Она се граничила са епископијом Сардичком (Софија) и епископијом града Ниша. Историја је забележила 3 ремизијанска епископа.

П

рви епископ о коме знамо да је управљао епископијом ремизијанском пре 366/7. године звао се Петар. Његов живот по једном његовом биографу био је светитељски.

Д

руги епископ који је име града Ремизијане у Дакији унутрашњој, пронео и прославио широм васељене звао се Никета. Мисли се да је рођен око 330. године. Син је једне новодосељене породице у Ремизијани и пореклом је Словен. Но без обзира на порекло, Никета је једна славна личност, сјајан ум пун интелектуалне активности, човек широког образовања и свестране културе. Аутор је многих теолошко-догматских дела, битних за историју хришћанства. Никета је водио висок и чист духовни живот. Он је апостол, мисионар, проповедик, пастир практичне и реалне активности, песник духовних песама и епископ ремизијански од 366/7. до 420. године. По хришћанском учењу о вери и моралу не разликује се од својих савременика св. Јована Златоуста, св. Атанасија Великог, Григорија Низијанзијског, Кирила Јерусалимског и других. За њега хришћанство није систем, већ, пре свега живот. На бази символа вере установљеног на II Васељенском сабору, он даје свој символ утврђен као исповедна форма у Источном Илирику те се одлуком Сабора у Ниму, утврђује на Западу.   Утврђено је да је символ као појам за исповед суштине вере први употребио св. Никета. Текст у преводу гласи: 1) ВЕРУЈЕМ у Бога Оца свемогућег, неба и земље творца; 2) и у сина Његовог Исуса Христа Господа нашег; 3)рођеног од Духа Светога и Деве Марије; 4) који је страдао под Понтијем Пилатом, распет и умро; 5) трећег дана васкрсао жив из мртвих; 6) узнео се на небо; 7) (који је) сео на десно Оцу; 8) и који ће доћи да суди и живим и мртвим; 9) верујем и у Дух Свети; 10) Свету цркву православну (и заједницу светитеља); 11) (и у) опроштај грехова; 12) (и у) обнављање тела и живот вечити. Символ св. Никете јасно указује на суштину вере и пружа веома исправно учење о истини посматрано и са најстрожег становишта. Као епископ ремизијански ужива велики углед у целом хришћанском свету. Посебно је дао велики прилог борби у одбрани догме о Св. Тројству и о приснодевству Св. Богородице. Сматра се аутором духовне песме "Тебе Бога хвалим" коју цео хришћански свет пева.

Н

икета је имао канонску везу са западним епископима али је својим животом и радом бранио од насртаја јеретика - православно учење изложено у никејско-цариградском символу вере. У дубокој старости од око 82 године представио се Господу у свом родном месту и епископској резидецији 22. јуна 420. године.