Нишка Епархија од 10. до 14. века
 |
д 10. до 13. века Н.Е. је била, углавном, у саставу Охридске архиепископије. По хрисовуљи византијског цара Василија II од 1018. Н.Е. обухватала је, поред Ниша, крајеве Мокро (око Беле Паланке), Коблос (око Прокупља и Копријана), Топлицу и Свелиговос (данашњи Сврљиг). Н.Е. је убрајана у првих 10 најугледнијих епископија и имала је права на 40 клирика и 40 парика (кметова).
апажено место Ниша у византијској црквеној хијерархији оставило је трага на црквеном градитељству. У прво време византијске обнове може се сместити еписпископска црква Св. Прокопија за коју не знамо где је, али знамо да је постојала у XI веку. Мошти палестинског мученика који је страдао у време императора Диоклецијана, налазиле су се у цркви Св. Прокопија све до 1072. године. Те године у једном војном походу, угарска војска однела је руку светитеља у цркву Св. Димитрија у Сремској Митровици. По наређењу цара Манојла I Комнина рука је 1164. године враћена у Ниш и прикључена моштима. Црква Св. Прокопија спомиње се и 1204. године, као катедрална црква новоустановљене нишке епископије. Мошти св. Прокопија налазиле су се у Нишу, чији је он заштитник био. Пред долазак Турака мошти су пренесене у Прокупље, где се и данас налазе.
емали број цркава недалеко од Ниша, значајно су сведочанство византијске градитељске активности. Латинска црква у Горњем Матејевцу, једна је од ретких у целости сачуваних храмова из 11. века.
Грађена је као једноброда базилика у облику сажетог уписаног крста са куполом. Накнадно је дозидана припрата са западне стране и отприлике је величине наоса. Зидана је наизменично употребом камена и опеке, што доприноси лепом визуелном утиску. Ова црква спада у значајна архитектонска остварења Византијске културе на нашим просторима.
ред крај ЏИИ века на историјску сцену ступа Стефан Немања. Још као младић, на позив цара Манојла Комнена (1143-1180), Немања долази у "град славни Ниш". Задивљен младићевом мудрошћу, овде у Нишу, родном граду св. цара Константина, цар Манојло обдарује га, можда не случајно, угледном дворском титулом, "царским сином". Стефан Немања, сада велики жупан, први пут осваја Ниш 1183. године, продирући дубоко у византијску територију, до Софије. Добро познавајући значај Ниша он планира да престоницу државе пресели у " најпознатији од својих градова" , где намерава да дочека Фридриха I Барбаросу. Следеће 1189. године, 27. јула, Немања је Фридриха свечано дочекао у самом граду, не пропустивши прилику да истакне своје освајање Ниша и нишке области. Године 1190. Ниш је опет византијски град, и као такав спомиње се 1198. године. Стефан Немања, велики градитељ и обновитељ цркава, чије је државне интересе пратила црквена политика, морао је у Нишу, као у јаком црквеном средишту, са многим храмовима, неке обновити, а неке из основе саградити. Његове градитељске активности једино су нам познате, захваљујући Стефану Првовенчаном, у вези с храмом Св. Пантелејмона.
иш је у XIII столеће ушао као српски град. Међутим, већ 1203. године је у Бугарским рукама. Из тог времена кад поново припада охридској архиепископији, тачније 1204. године, спомиње се нишки епископ Кирик и црква Св. Прокопија.
амостална српска црква (1219.) основала је топличку епископију са седиштем у манастиру Св. Николе у Топлици. Тиме је, најтачније речено, припојена територија нишке епархије, која је од 1020. године у саставу аутокефалне охридске цркве. Много година касније, из записа у јеванђељу писаном у Сврљигу 1279. године, сазнајемо име ондашњег " нишевског" епископа Никодима.
рад Ниш су наизменично држали Византинци и Бугари, да би 1330. године Ниш и његова област били припојени српској држави. За све време владавине Стефана Душана (1331-1355) Ниш је под српском влашћу. Далеко сећање на ово време сачувало се у још живој легенди, по којој је цар Душан у манастиру Св. Богородице Габровачке причестио своју војску. И у предкосовској Србији, Ниш је у саставу простране државе кнеза Лазара.
