Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице

Д

анашњи храм подигнут је 1499. г. на темељима византијске базилике из 6. века. Ктиторка је била монахиња Ксенија са сестрама Теофом, Мартом и Маријом. Претпоставља се да су оне биле удовице изгинулих Кантакузина. Остао је сачуван ктиторски запис са овим подацима. Манастир је паљен и харан више пута: 1787. г. после буне под Петром Прчићем из Накривањског Чифлука, 1809. г. после буне под Илијом Стрељом и 1841. г. за време устанка ширих размера под вођством Станка Бојаџије. Обнављан 1863, 1866. и 1932. г. када су га населиле монахиње избегле из Русије после Октобарске револуције.

Ц

рква је живописана одмах по изградњи. У наосу су сачувани само мали фрагменти док су фреске у припрати у добром стању, нарочито ктиторска композиција. Унутрашњост је поново пресликавана и дорађивана 1868. г. о чему постоји сачуван запис на улазу у припрату. То је дело живописца - зографа Јована Илијовића из Галичника.

С

тари иконостас је био веома вредан, али је нестао (осим једне иконе) 1815. г. Постојећи иконостас је лепо барокно дело из 1834. г. Престоне иконе су оковане сребром.

И

за олтарског дела цркве цркве налази се лепо уређено монашко гробље. Ту су гробови руских монахиња које обновише манастир: игуманија Мелентина, игуманија Вера, сестре Ангелина, Александра, Нина и др. Поред њих су и гробови великих духовника који су служили у овом манастиру: Анатолије, Саватије, Арсеније, Серафим и Иларион. Отац Арсеније био је духовни отац Ава Јустину (Поповићу) из Ћелија.

Д

о 1963. г. у цркви се чувала Чудотворна икона Богородице са првобитног иконостаса. Данас се налази у Музеју црквених старина у Нишу. У списима се помиње и чувени Јашуњски реликвијар из средине 19. века који је представљао изванредан кујунџијско - филигрански рад.

З

а фреску са спољне, јужне стране храма, на којој су заједно приказани Св. Ђорђе и Св. Димитрије везана је легенда о хајдуцима. Они су се наиме састајали на Ђурђевдан, а растајали на Митровдан, те су манастиру даровали ову фреску.


Настојатељица: монахиња Евгенија
Монахиња Лидија, искушеник Маринко
Адреса: Јашуња, 16252 Манојловице.  

Црква је посвећена Рођењу Св. Јована Претече

С

амо километар-два јужније налази се црква бившег мушког манастира, посвећена Св. Јовану Претечи. Саграђена је 1517. г. По једном предању ктитор је био сам цар Селим ?, али је много вероватније то био Андроник Кантакузин. Прва обнова манастира забележена је 1693. г. Постоји сачуван запис да је велику поправку храма извршио Мита Јанчић са Ранђелом Лазићем из Јањуша. Црква је живописана у неколико наврата. Прве фреске рађене су 1524. г. руком Петра из Софије. Живопис је дорађен и освежен 1693. г., а дародавци су били Роман и поп Живко. Обнављање тог живописа урадили су Јаков и његов син Ђорђе из Велеса. Споља, на западном зиду храма сачувана је представа Страшног суда, насликана 1583. г.