рема натпису изнад
улазних врата сазнајемо да је храм подигнут 1399. г. и да је његов ктитор
био "Герман, смерни и последњни међу иноцима". Припрата је дозидана век
касније. Манастир су обилато даривали синови кнеза Лазара, Стефан и Вук. Неколико пута је манастир пострадао од Турака. Знатније је обновљен у 17.
в. Амбијентом доминира звоник изграђен 1885. г. који се није баш најлепше
уклопио уз цркву. Конаци представљају диван пример српског неимарства 19.
века.
Ц
рква Преображења Гопсподњег у Липовцу је малих
размера као грађевина, али делује складно и укусно. По својствима архитектуре
припада групи манастирских цркава које су подигнуте у последњој четвртини XIV
века у Србији. Карактеристично је за овај период да се манастирске грађевине битно
разликују од оних из времена Немањића. Нису нити велике нити раскошне. Одликују
се богатом и укусном орнаментиком и споља и изнутра.
Ц
рква има осном триконхалног изгледа са кубетом,
главну олтарску и две певничке полукружне апсиде са по једним прозором. У њој
се живопис из првобитног периода није сачувао у целини. Остао је једино, и он
недовољно очуван, лик Пантократора у кубету, као и делови неких фресака у пандантифима
из XVI века. Остатак живописа
је доста млад из прве половине ЏЏ
века, и без неке нарочите уметничке вредности, али доста складно укомпонован у
целокупно црквено здање.
Н
ајстарији
живопис је из 15. в. и може се видети само у кубету и пандатифима. Доста
успешно осликане ниже зоне потичу из 1938. г. Осликао их је руски сликар
Иван Дикиј.
П
остојећи иконостас
изграђен је 1937. г. Иконе је сликао Иван Дикиј, а резбарске радове извео
је извесни Костић из Београда.
Н
екада богата
ризница је често харана и обнављана. Сада се у њој налази нешто вредних
књига и сасуда.
М
ала манастирска економија је узорно вођена али је сама недовољна да подмири скромне свакодневне потребе манастирског живота. Зато монахиње шију мантије и свештеничке одежде и тако поред молитвеног изграђивања запошљавају себе овим радом, будо пазећи на своје мисли и понашање. Ово све под надзором и духовним бдењем архимандрита Дионисија.
Архимандрит: Дионисије (Пантелић)
Монахиње: Меланија, Макрина, Марина, Ксенија, Хартина, Теофанија, Христосија, Ирина и Катарина
(тел. 018/848-108) Адреса: Липовац, 18225 Катун.
