Црква је посвећена Св. Јеванђелисти Јовану Богослову

Ј

едини податак који говори о раној прошлости овог манастира налази се на западној страни храма, где су узидана три округла камена са урезаним именима: Јован Богослов, патрон храма, Господин Константин и Госпођа Јелена, највероватније ктитори манастира. Сматра се да је оснивач овог манастира Константин, унук великог војводе Десимира који је приложио једну књигу "Светоме Јовану Теологу". Постоји и друго мишљење по којем је манастир Поганово настао крајем 14. века, вероватно 1395. г. као задужбина Константина Дејановића Драгаша (сестрића цара Душана) и његове кћери Јелене Драгаш. Јелена је била удата за византијског цара Манојла ИИ Палеолога, и манастир је завршила после очеве смрти као монахиња Хипомена. Спољња, отворена припрата дозидана је у 16. в.

О

снов цркве је малих димензија, триконохалног изгледа са свим одликама моравског градитељства. Изнад централног дела наоса је кубе, а на западној страни кула-звоник. Извесну посебност представља горња галерија над нартексом, која није у вези са храмом.

Н

атпис изнад улазних врата казује да је црква живописана 1499. године, скоро цео век после завршетка градње. Нажалост, из тог натписа се не може сазнати и ко су били мајсториј који су нам оставили врхунско сликарско остварење тог времена на целом Балкану. Најближе истини је претпоставка да је погановски живопис дело мајстора из сликарске школе древног града Костура. Главна

карактеристика овог живописа је свакако уметничка индивидуалност мајстора која понекад одступа од канона византијске школе. У живопису се истиче циклус Христових мука, приказан у низу од јужног до северног зида. Сводове уздужног брода украшавају призори Великих празника. У олтарској апсиди су уобичајене сцене: Богородица Ширшаја, Причешће Апостола и Служба Агнецу. Међу пустињацима и светитељима у доњој зони наоса налазе се представе Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и Светог Јована Рилског.

С

тари иконостас који је био нижи од данашњег, однели су Бугари 1917. г. Био је то изванредан рад дебарских мајстора. Делови тог иконостаса и данас се налазе у Софији. Постојећи иконостас је изграђен убрзо после пљачке старог и такође представља вредно дело. Изграђен је у дуборезу, а сликарски део урадили су локални зографи чија имена нису остала забележена.

У

 цркви Александра Невског у Софији налази се већи део драгоцености које су бугарски војници похарали из Поганова 1917. г. Данас се у манастирској ризници налази нешто преосталих сасуда, књига и икона које имају историјску и уметничку вредност. Једна двојна икона, пореклом из овог манастира данас се налази у збирци Народног музеја у Београду.



Игуманија Христина
монахиње: Јована и Теодула
(тел. 010/62-510)
Адреса: 18326 Поганово.