АРИЈЕВА  СМРТ

С

а шумом и бесчашћем погибоше бучни јеретици. И сама њихова смрт показује гнев Божји на њих због лажи коју распростираху и досаду коју цркви Божјој почињаваху. Арије, пошто би осуђен у Никеји, дође једнога дана цару Константину и мољаше цара, да буде опет примљен у цркву. Цар га упита, да ли верује Никејском Символу Вере, а он, лукави, држаше у недрима хартију, са исписаним својим јеретичким зловерјем, и ударајући се руком по прсима говораше цару: "тако верујем". Цар помисли, да се Арије раскајао, и посла га патријарху Александру да га прими у цркву. Александар никако не хтеде примити Арија знајући да он лаже. Но цар одреди један дан недељни када се Арије имаше увести у велику цркву. Уочи тога дана патријарх свети мољаше Бога, да узме његову душу пре него што се богохулни јеретик уведе у цркву. Када освану одређена недеља патријарх беше на служби у цркви, а Арије се са царским људима и својим једномишљеницима упути у цркву. Када стигоше на трг Константинов, наједаред га стиже нека мука и у духу и у телу, и он потражи место за телесну нужду. Ту на тргу беше такво једно место, и он се упути тамо. Његова пратња чекаше га дуго и поста нестрпљива од чекања. Када одоше неки да виде, шта је са Аријем, нађоше овога у смрадноме месту мртва, са целом утробом просутом напољу у нечистоћи и крви.