Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

Благовести. Када се Пресветој Деви наврши 11 година пребивања и служења при храму Јерусалемском, и четрнаест година од рођења - када, дакле, ступи у петнаесту годину живота, саопштише јој свештеници да по закону она не може више остати при храму ,него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Деве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по Промислу и внушењу Божјем правосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно с осталим свештеницима, сабра 12 бевжених људи из племена Давидова, да би је једноме од њих уручили Деву Марију на чување девојаштва њеног и старања о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом, Пресвета Дева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводити време у читању Св. Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту, и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање Своје, изгнаном Адаму и пророцима, јави се Велики архангел Гаврил, у одаји Пресвете Деве, и то како неки свештени писци пишу у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: гле, девојка ће зачети и родиће сина! Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече: радуј се благодатна! Господ је с тобом! И остало све редом како пише у јеванђељу божанственог Луке. Са овом архангелском благовешћу и силаском Духа Светога на Деву Пречисту отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твер. Отуда и благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.