Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића





БЕСЕДА
о рођењу Господа Сина Божјег

Изиђох од оца и дођох на свијет
(Јов. 16,28).

С
ин Божји јединородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучна је тајна силе и човекољубља Божјег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности. Не улазећи са маленом свећом нашега разума у ову највећу тајну, задовољимо се, браћо, са знањем, да је наше спасење потекло не од човека и не од земље него од највиших висина божанскога невидљивог света. Толика је милост Божја и толико је достојанство човеково, да је сам Бог Син спустио се из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину овчарску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Рај поврати. Изиђох од оца, где имадох све, и дођох на свет, који ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ, да покаже, да је цео свет једна тамна пећина, коју само Он једини може осветлити. У Витлејему се роди Господ - а Витлејем значи дом хлеба - да покаже, да је Он једини хлеб живота, достојан правих људи.

О
 Господе Исусе, превечни Сине Бога Живога, и Сине Деве Марије, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.