Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића





БЕСЕДА
о једносуштности Сина и Оца

Син не може ништа чинити сам од себе
него што види да отац чини (Јев. б. 19).

К
ако треба разумети речи ове, браћо? Да ли онако како су неки јеретици разумели, на име, да је Син мањи од Оца и немоћнији од Оца? Не, никако. Уста која тако тумачише речи Господње, безчашће говорише. Него ове речи треба разумети, како су их разумели и Оци наши свети, на име: да је Син раван Оцу у свему, и да због њихова равенства хотења и љубави и мудрости Син не може чинити ништа на супрот вољи Очевој, ни љубави Очевој, ни мудрости Очевој. Тако ни Отац не може чинити ништа насупрот Сина, нити Дух Свети насупрот Оца и Сина. Све оно што Отац хоће и воли и мисли, то и Син и Дух Свети хоће и воли и мисли. Хармонија несравњива, јединство неразделно; биће неисказано! Јасно је, дакле, да Син и не може и не хоће чинити ништа сам од себе, на Своју руку, без хармоније и јединства са силом Очевом и вољом Очевом. Да је ово тумачење тачно, сведочи нам Господ даљим Својим речима: као што отац васкрсава мртве и оживљује, тако и син који хоће оживљује. видите ли равенство воље и силе? Оно што хоће Отац, хоће и Син; оно што може Отац, може и Син. Да, нико дакле, не дели божанство, и не навлачи проклетство на себе. Бог се не може разделити, и онај, ко покуша делити Божанство, и једно лице умањивати а друго узвишавати, не може се спасти.

П
ресвета Тројице, Боже наш, три по ипостаси а један по суштини, животе, светлости и љубави, призри на нас и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.


О борби за једносуштност можете прочитати више ако кликнете овде!