Пролог
позајмљено
из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике
Николаја Велимировића
БЕСЕДА
о једносуштности Сина и Оца
Син не може ништа чинити сам од себе
него што види да отац чини (Јев. б. 19).
ако треба разумети речи ове, браћо? Да ли онако како су неки јеретици разумели, на име, да је Син мањи од Оца и немоћнији од Оца? Не, никако. Уста која тако тумачише речи Господње, безчашће говорише. Него ове речи треба разумети, како су их разумели и Оци наши свети, на име: да је Син раван Оцу у свему, и да због њихова равенства хотења и љубави и мудрости Син не може чинити ништа на супрот вољи Очевој, ни љубави Очевој, ни мудрости Очевој. Тако ни Отац не може чинити ништа насупрот Сина, нити Дух Свети насупрот Оца и Сина. Све оно што Отац хоће и воли и мисли, то и Син и Дух Свети хоће и воли и мисли. Хармонија несравњива, јединство неразделно; биће неисказано! Јасно је, дакле, да Син и не може и не хоће чинити ништа сам од себе, на Своју руку, без хармоније и јединства са силом Очевом и вољом Очевом. Да је ово тумачење тачно, сведочи нам Господ даљим Својим речима: као што отац васкрсава мртве и оживљује, тако и син који хоће оживљује. видите ли равенство воље и силе? Оно што хоће Отац, хоће и Син; оно што може Отац, може и Син. Да, нико дакле, не дели божанство, и не навлачи проклетство на себе. Бог се не може разделити, и онај, ко покуша делити Божанство, и једно лице умањивати а друго узвишавати, не може се спасти.
ресвета Тројице, Боже наш, три по ипостаси а један по суштини, животе, светлости и љубави, призри на нас и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
О борби за једносуштност можете прочитати више ако кликнете овде!