С

лово, или Реч словесна, смислена, беше у почетку. Ово се односи на божанску природу Господа нашег Исуса Христа. У почетку - да ли се тиме мисли, браћо на неки почетак Слова Божјег? Никако. Јер рођење Сина Божјег не може имати ни датума ни пожетка, пошто је време услов само овога света пролазнога, и пошто оно не додирује вечитога Бога нити условљава собом ма шта у Богу. Може ли се одвојити сијање од сунца, а да сунце остане сунцем? Може ли се ум одвојити од човека, и да човек остане човеком? Може ли се одвојити сласт од меда, и да мед остане медом? Не може. Још мање се може замислити Бог одвојен од Слова Свога, од Речи словесне, од Смисла Свога, од Мудрости Своје - Отац вечни одвојен од Сина Свога савечнога.

Н

ије, браћо, овде реч о почињању Сина Божјег од Бога Оца, него је овде реч о почетку почетка историје стварања света и спасења људског. Тај почетак је у Слову Божјем, у Сину Божјем. Он је почео и стварање света и спасење света. Ко год хоће да говори о стварању видљивог и невидљивог света било о спасењу рода људског, тај мора почети са Почетком. А тај Почетак је Слово Божје, Мудрост Божја, син божји. Као кад би неко причао неки догађај са једном лађом на језеру, па почео овако: У почетку беше језеро, па се навезе на њ једна бела лађа... Нико од разумних људи неће схватити речи "у почетку беше језеро" као да је језеро постало истога дана када се догодио догађај са лађом. Тако нико од разумних не треба да схвати реч Јеванђелиста у почетку бејаше Слово као да је на пожетку догађаја стварања света произашло Слово Божје из Бога. Као што је језеро постојало хиљаде година пре догађаја са лађом на њему, тако је Слово Божје постојало читаву вечност пре почетка стварања.