Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића




25.ДЕЦЕМБАР ( 7.ЈАНУАР )

Рождество Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Кад се наврши вријеме посла Бог сина својега јединороднога (Гал. 4,4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назрарету говорећи: радуј се благодатна...ево зачећеш и родићеш сина, - у то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могаше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе.
Витлејем, место рођења
Господа Исуса Христа
Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мат. 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих преобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могаху извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.



РАСУЂИВАЊЕ

Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци (звездари) с Истока, дакле, најпростији и најмудрији овога света. И дан данас најискреније се клањају Господу Исусу, Богу и Спасу, најпростији и најмудрији овог света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци с Истока? Ово питање је нарочито проучавао Св. Димитрије Ростовски. Он тврди, да су они били цареви неких мањих области или појединих градова у Персији, Арабији и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономији). Њима се јавила она чудесна звезда, која је наговештавала рођење Новога Цара. По Св. Димитрију та се звезда њима јавила на девет месеци пре рођења Господа Исуса, тј. у време зачећа Пресвете Богородице. То време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде, у припремању за пут и путовању. Стигли су у Витлејем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он је био стар, сед са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Балтазар, лица црна и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград, из Цариграда у Милано а из Милана у Келн. Могла би се још додати, да су ова тројица мудраца били представници три главне расе људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Персијанац је представљао Јефетите, Арабљанин Семите а Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тројицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему.