Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

20.ОКТОБАР ( 2.НОВЕМБАР )

Св. Великомученик Артемије. Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст окружен звездама и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти Св. Андреја из Патраса и Св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије са радошћу изврши. Потом би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Отступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то Св. Артемије узбуни се свијем срцем, изађе пред цара и рече му: " зашто царе тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?" и још прорече Артемије цару: " Твоја је погибао близу". Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше тако да се тело Св.Артемија све здроби и спљошти као даска, најзад му и главу исекоше 362. године. Цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно као што му и Св. Артемије и прорече.
(прим. аут. мошти овог великог светитеља чувају се данас у саборном храму у Нишу)