Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

18.ЈАНУАР ( 31.ЈАНУАР )

Св. Атанасије Велики. архиеп. Александријски. Рођен је у Александрији 296. год. и од самог детињства имао наклоност к духивном зању. Био је ђак код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на Први Васељ. Сабор. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за православље. Он је врло много допринео, да се Аријева јерес сузбије а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсеније Никомидијски, са многим другим; а од јеретике Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бегати у Рим. Тек пред смрт преживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља, који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну отпору често је одлазио светом Антоноју, кога је он поштовао као свог духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ бог није упокојио у царству Свом као раба врнаго, 373 год.