Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

21.МАЈ ( 3.ЈУН )

Св. Цар Константин и царица Јелена. Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенцуја, тиранина у риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди, да се скује велики крст, слича ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћнијим непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах по том Константин изда знаменити Едикт, у Милану 313. год.,да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му, да потражи епископа Силвестра, који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа исчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због јеретика Арија, цар сазва И Васељенски Сабор у Никеји 325 год., где јерес осуди а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, равноваше много за веру Христову. Она осети јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој 80 година престави се ова света жена Господу 327 год.А цар Константин надживи своју мајку 10 година, и упокоји се у својој 65 год. 337 год. у граду Никомидији. тело његово би сахрњено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

14.СЕПТЕМБАР

Крстовдан. Овога дана празнују се сва догађања у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часно Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Замљу св. царица јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролазаше мимо тог места пратња са мртвацем. Тада патријарх макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. кад метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трћи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворени Крст Христов. Метнуше га потом и на једну болесну жену, и она оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одреди многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628 год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије носаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. тад се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.