Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

29.АВГУСТ ( 11.СЕПТЕМБАР )

Усековање главе св. Јована Крститеља. Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлајемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком неког арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свог брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једног пира у свом дворцу Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијан Ирод, занесен том игром, обећа игачици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заоска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донесоше његову главу на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља ичасно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Што је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на проганство најпре у Галију а потом у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авидеје.

Ако посматрате како људи умиру видећете, да смрт, једног човека обично личи на његов грех. Као што је писано: који се ножа маше, од ножа ће и погинути (Мат. 26,52). Сваки је грех нож, и обично људи бивају посечени оним грехом, који су најрадије чинили. Пример за то пружа нам и Саломија, скверна ћерка Иродијадина, која је искала и добила од Ирода главу Јована Крститеља на тањиру. Живећи у Шпанији, у граду Лериду, са изгнаним Иродом и Иродијадом, она пође једног дана преко залеђене реке Сикориса. Лед се провали и она паде у воду до грла. Санте леда стегоше је око грла, и она се копрцаше, играјући ногама по води, као што је некада играла у двору Иродовом. Но не може се дићи ни потонути, док јој оштар лед не одсече главу. Тело јој однесе вода, а главу њену донесоше Иродијади на тањиру, као некад главу Јована Крститеља. Гле како смрт личи на грех учињени.

24.ЈУНИ ( 7.ЈУЛИ )

Рођење Св Јована Претече  и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаври, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик везао немилом, и остаде нем све до осмога дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенаца и ради надевања имена. Па кад упиташе оца какво име би он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу, када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлајему, упути људе у бртско обиталиште породице Захаријине, да убију Јована. Но Јелисавета благовремено сакри дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији ( јер се деси да Захарији опет беше чреда служењу у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама и оста тако као сталан сведок против Ирода. јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих.