Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића
 



 

6.ДЕЦЕМБАР ( 19.ДЕЦЕМБАР )

Св. Николај Чудотворац архиеп. Мирликијски. Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованом им од Бога, они опет посветише Богу и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се св. Николај код свога стрица Николаја еп. Патарског и замонаши се у манастиру "Нови Сион", основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела и испуњујући реч Господњу: да не зна левица твоја шта чини десница твоја (Мат. 6,3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи дође му глас свише:"Николај, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах по том чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, св. Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, он и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом Васељенском Сабору у Никеји, и из велике ревности према истини ударио јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га смартрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, оним који су га призивали, подједнако лако и брзо, на близу и на далеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у царству небескоме продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокоји се 6. децембра 343. године.

РАСУЂИВАЊЕ

На иконама св. Николаја обично се сликају с једне стране Господ Спаситељ с Јеванђељем у рукама а с друге Пресвета Дева Богородица с архијерејским омофором на рукама. Ово има свој двострук историјиски значај и то у првом случају то означава призивање Николаја к архијерејској служби, а у другом оправдање њега од казне због сукоба с Аријем. Св. Методије патријарх Цариградски пише: "једне ноћи виде св. Николај Спаситеља нашега у слави где стоји близу њега и пружа му Јеванђеље, украшено златом и бисером, а од друге стране виде Богородицу, која му стављаше на рамена архијерејски омофор. Мало после овога виђења представи се Јован, архиепископ Мирски, и Николај би постављен за архиепископа тога града. То је био први случај. Други случај десио се у време Првог Сабора у Никеји. Не могући разлозима зауставити безумност Арија у хуљењу Сина Божјег и Његове Пречисте Матере, св. Николај удари га руком по лицу. Св. Оци на Сабору негодујући због оваквог поступка одлучише Николаја од Сабора и одузеше му све знаке архијерејске. Те исте ноћи видеше неколицина Светих Отаца истоветну визију на име: како око св. Николаја стоји од једне стране Господ Спаситељ са Јеванђељем, а од друге Пресвета Богородица с омофором пружајући светитељу одузете му знаке архијерејства. Видећи ово Оци се ужаснуше, и повратише брзо Николају оно што му беху одузели, и почеше га поштовати као великог угодника Божјег и његов поступак према Арију тумачити не као дело безразложног гнева, него као израз велике ревности за истину Божју.