Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

14.ОКТОБАР ( 27.ОКТОБАР )

Преп. Петка-Параскева. Ова славна светитељка беше српског порекла, рођена у граду Епивату (Пиват по турски Бојадос), између Силинаврије и Цариграда. Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једног сина, Јефтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ Малитски. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и искушења демонска, која претрпе св. петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел божји и рече јој: "остави пустињу, и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душу да се преселиш Господу. Св. Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Беобрад. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У Београдском граду налази се вода (агијазма) св. Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.

Примери како светитељи сами откривају људима своје скривене мошти, оправдавају поштовање моштију светитељских, а да и не говоримо о чудотворном дејствију тих моштију. Гроб Св. Петке дуго и дуго нико није знао. Једном се деси да неки морнар умре и тело му би бачено у близину гроба светитељкиног. када се тело претвори у леш и поче одавати неподносиви смрад из себе, неки монах, који се недалеко подвизаваше, зовну сељаке, те сахранише леш. И деси се, да га сахранише у сами гроб св. Петке. Те ноћи јави се св. Петка у сну једноме од тих сељака, што сахранише леш, Ђорђу по имену. Јави се као нека прекрасна и преукрашена царица, окружена многим и дивним војницима, па рече:" Ђ орђе, одмах извади мошти моје и положи их на друго место, јер не могу више подносити смрада од онога леша". И рече му св. Петка, ко је и одакле је. Исте те ноћи имала је исто такво виђење и једна сељанка из тога места, Ефимија. Сутрадан сељаци оду, почну копати, и заиста нађу мошти св. Петке, необично мирисне и, као што се убрзо показало, чудотворне. О моштима св. Гервасија и Протасија прича св. Амвросије, како су исте и њему на сличан начин биле откривене. Једне ноћи јаве се будном Авросију два красмна младића и један старац, за кога Авросије мисли да је апостол Павле. И док су младићи ћутали старац рече Амвросију о њима, да су то Христови мученици, да њихове мошти леже на ономе истом месту на коме се Амвросије у то време Богу мољаше, и да ће све остало сазнати о њима из једне књижице коју ће наћи у гробу. Сутрадан објави Амвросије своје виђење, почну копати и заиста нађу мошти двојице људи, о којима из нађене књижице сазнаше, да се оне зваху Геврасим и Протасим. У присуству св. Амвросија неки слепац севир дотаче се тих св. моштију и одмах прогледа.