Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

8.ЈУЛИ ( 21.ЈУЛИ )

Св. вел. муч. Прокопије. Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незабошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идеолопоклонства. Кад одрасте Неаније, виде га једном цар диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор у војничку службу. Кад овај злочести цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да са једним одредом војске иде у александрију и затре тамо хришћане. Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негде и савлу. Утрећи час ноћи би јак земљотрес и у том му се јави Господ и чу се глас: "Неаније, камо идеш и на кога устајеш?" у великом страху упита Неаније: "ко си ти, Господе? Не могу да те познам". У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас:"Ја сам Исус распети Син Божји". И још му Господ рече: "овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом". Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође проти хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надене му име Прокопије. једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: "и ми смо слушкиње Христове". Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их с. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње Прокопије, поред боговечног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руку према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и убоге, а нарочито за цркву свету, да узрасте и распростре се и да православљ сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишена молба његова, поле чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303. год.