Пролог

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића
 

 

14. ЈАНУАР ( 27.ЈАНУАР )

Св. Сава архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског рођен 1169. године. Као младић жудео  за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору, где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствивао код цара и патријарха независност српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а по том и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Свету и Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима његовим, и стварајући српску цркву стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у Милешево, одакле га Синан паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1595. године.