рвобитну цркву
подигао је почетком 14. в. краљ Милутин и налазила се нешто ниже, на обали
Нишаве. Турци су је често палили и харали, па је премештена на садашње,
мање приступачно место. Легенда говори да је црква "прелетела" са једног
на друго место. Натпис изнад улаза у наос потврђује да је сада постојећи
храм подигнут из основа 1646. г. и да су га браћа Симон и Живко пренели
на руке, камен по камен. Ктитор је био извесни Веселин о коме нема више
података. Турци су и нови манастир пустошили. Обновио га је 1875. г. поп
Петар. За време I св. рата опет је страдао. Последња већа обнова урађена
је 1921. г. залагањем игумана Порфирија са братством.
М
анастир је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној и припратом на западној страни. Зидана је ломљеним каменом и опеком.
Рођење Пресвете Богородице
Богородица Живоносни Источник
Х
рам је осликан
одмах по завршетку 1646. г. Доста добро очуван и леп живопис радио је Грк
Газнадра. Исти живопис обновио је 1921. г. иконописац Василије Рудановски.
Храмом доминира циклус фресака посвећених Богородичиним празницима: Рођењу, Успењу и другим. Врло је интересантна фреска "Богородица Источник живоносни" која је иначе веома ретка. Сиромашан колорит сићевачког сликарства надокнађен је изузетним цртежом који пак са своје стране није наметљив. У основи, фрескосликарство Пресвете Богородице заснива се на традицији живописа Србије од 14. па све до краја 16. века. Ово је један од ретких манастира у Нишкој Епархији који је у целости сачуван упркос Турској окупацији.
Успење Пресвете Богородице
С
тари иконостас
је спаљен, постојећи су осликали руски мајстори 1928. г. о чему сведочи
сачувани запис.
У
капели се
чува лепи, велика икона Крунисање Богородице из 19. века, коју су Руси
донели из своје домовине. Ова икона је веома цењена од верника у околини
и приписују јој се чудотворна својства.
Поред цркве се налази извор чија вода по
народном веровању има исцелитељску моћ.
