Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице

П

остојећа велика црква подигнута је на темељима мање и веома старе богомоље. За проналажење ових темеља, који датирају из касно римских времена, везују се многа чуда. Ктитори данашњег храма, који је изграђен 1857. г. били су поп Јован Мадић и монах Винијамин. Протомајстор био је Матија Нешић из Изатовца са дружином. О овим подацима сазнајемо из записа изнад прозора са западне стране. Бугари су манастир харали 1885, 1913. и 1941. г. Пљачкали су га и Черкези 1886. г. Припрата је реновирана 1947. г. настојањем монахиње Херувиме. Храм је осликан 1869. г. По сачуваном запису сазнајемо да је ово дело, осредње вредности, рад Василија поп-Христова из Ристе из Самокова. Нешто касније, али само делимично, осликана је и припрата. Источни зид испред улаза у наос осликан је великом композицијом "Борба добра и зла".

Иконостас		Икона Богородице са Христом

Х

рам је грађен као једноброда грађевина у облику триконхоса, помало асиметричне основе. Зидан је у сивом тесаном камену, наизменично са негашеним кречом. Кровна конструкција је покривена ћерамидом. Изнад крова се уздиже високо осмострано кубе, кога крунише пирамида на врху. Иако скромно, ово све асоцира на моравски градитељски стил. Како олтарска апсида, тако и северна и јужна певница, покривене су ћерамидом.

Мошти монаха Венијамина

В

елики иконостас је постављен 1859. г. То потврђује ктиторски запис на икони Богородице. Иконе сликане у барокном стилу, украшене су изванредним дуборезом.

Н

а улазу у припрату, са леве стране је заједничка гробница оснивача обновљеног манастира, монаха Винијамина и попа Јована Мадића, потоњег монаха. Поп Јован је првобитно био сахрањен у порти и то место је данас обележено мермерним крстом.

У

 манастиру се данас чува неколико вредних икона већих димензија и значајних старих књига. По сачуваном инвентару из 1912. г. види се да је ризница била веома богата.