вај манастир добио је име по рушевинама старог града Темца, који се налазио у његовој непосредној близини. На овом месту постојао је храм већ у 11.веку. Подигао га је вероватно неки испосник,
којих је у то време било мноштво у овим крајевима. На темељима те цркве
у 14. веку браћа Дејановићи, сестрићи цара Душана, граде нови објекат.
Данашња црква настала је половином 16.века, али се не зна поуздано ко је
био њен ктитор.
Г
одине 1699, игуман Партеније обнавља цркву и конаке и гради
манастирску чесму која и данас постоји. Обновљени манастир освећен је 1703. године. Владика нишки Јоаникије посетио је манастир Темску 1716, а 1735, у време игумана Висариона осликан је иконостас. Тих година манастир су опет опустошили Турци. Био је пуст и рушеван све до 1836. године, када у њега долази из Хиландара јеромонах Кесарије и остаје у њему као настојатељ пуних 40 година. У време игумана Кесарија, манастир Темска био је главно жариште у борбама за ослобођење од Турака. Игумана Кесарија посекли су 1876. године Арнаути. Посебну вредност
у овом манастиру представљају конаци из 18. века, изузетно архитектонско здање.
О
снова храма је у облику триконохоса са нижим осмостраним кубетом које носе лукови. На западној страни доцније је призидана припрата. Црква је зидана белутком и ломљеним каменом, а прекривена је каменим плочама. Манастирска црква је због влаге често обнављана. Године 1928. је направљен дрвени трем испред припрате.
У
нутрашњост
вркве осликавана је у два наврата. Први живопис урађен је 1576. г. трудом
игумана Захарија, о чему сведочи запис на једној фресци. Други, мање оригиналан
живопис потиче из 1654. г. када је осликана и припрата
Чудотворна руска икона
залагањем игумана
Симеона. У наосу је старије сликарство где су и главне композиције из
циклуса Великих празника и Страдања Христиовог. У доњим зонама су појединачне представе пустињака и ратника, а изнад њих у медаљонима, приказани су светитељи. У припрати се истиче илустровано житије Св. Ђорђа.
Оба дела су израдили српски зографи, мада на фрескама има и натписа на грчком.
У
храму се
данас налази предивни иконостас, украшен дуборезом, а израђен 1735. г.
у време игумана Висариона. Поседује велику историјску и уметничку вредност.
П
оред цркве,
на лепо уређеном монашком гробљу, налази се и гроб капетана Карановића,
познатог из боја на Нишору 1877. г. На његовом споменику остао је сачуван
веома леп епиграф.
П
очетком 20.
века у Темску је дошло четрдесетак руских монахиња које су собом донеле
изобиље књига и икона. Сачуван је само мањи број покретних драгоцености.
